Глобалне стране директне инвестиције у 2020. падају за 49%

 

Криза изазвана вирусом Ковид-19 ће у 2020. имати за последицу драстичан пад страних директних инвестиција (СДИ) на глобалном нивоу, бележећи пад од чак 40% у односу на 2019, док ће будући токови зависити од трајања здравствене кризе и ефикасности политичких интервенција за ублажавање економских ефеката пандемије, каже се у извештају Конференције УН за трговину и развој (УНКТАД) о страним инвестицијама, објављеном 27. октобра.

Према анализама УНКТАД -а, највећи пад од 75% у односу на 2019. догодио се у развијеним земљама, док су економије у развоју релативно добро пребродиле олују у првој половини године. Прилив СДИ у економије у развоју смањио се за само 16%, мање од очекиваног, и то углавном због инвестиција у Кину.

Велики пад у развијеним земљама погоршан је негативним приливом инвестиција у Европи, углавном у Холандији и Швајцарској, а прилив СДИ у Северну Америку опао је за 56% (68 милијарди долара). У Азији се прилив СДИ смањио за само 12%, али за 28% у Африци и 25% у Латинској Америци и на Карибима. За првих шест месеци ове године, половина глобалних СДИ остварена је у азијским земљама у развоју.

Вредност најављених гринфилд пројеката - показатељa будућих трендова СДИ - износила је 358 милијарди долара у првих осам месеци 2020. Економије у развоју забележиле су много већи пад (-49%) него развијене економије (-17%), што одражава њихов ограничени капацитет за издавање пакета мера за економску подршку.

Очекује се да ће се токови СДИ ка економијама у развоју стабилизовати, а источна Азија показује знаке предстојећег опоравка.

Даљи токови СДИ зависиће од трајања здравствене кризе и ефикасности политичких интервенција за ублажавање економских ефеката пандемије. Према УНКТАД-у, упркос паду у 2020. години, СДИ остају најважнији извор спољних финансија за земље у развоју.

СДИ у Србији 2019.

У претходном, редовном годишњем извештају УНКТАД-а о СДИ, који је изашао у јуну, наведено је да се у 2019. повећао прилив у економије у транзицији, међу којима и у Србији.

„Србија, земља са другим највећим приливом СДИ међу економијама у транзицији, имала је повећање од 4% процента у 2019 (4,3 милијарде долара). Ово повећање углавном је резултат раста куповине власничког удела, док је вредност реинвестиране добити остала је практично непромењена. Грађевинарство (28%), транспорт (16%), трговина (8 %) и ИКТ (5%) привукли су значајне пројекте. Земља је такође наставила да привлачи извозно оријентисане пројекте у аутомобилском сектору. Остварено је 5% прилива у производима од гуме и пластике и још 5% у производњи возила“, пише у извештају.