Šta domaćim prehrambenim dobavljačima donosi EU direktiva o fer trgovini?

 

Na koga se odnosi EU Direktiva 2019/633 o fer trgovini?

Koje nefer trgovinske prakse direktiva zabranjuje?

Kakav će ona imati uticaj na kompanije koje uvoze i izvoze prehrambene proizvode?

Na ova i druga pitanja želeli smo da pronađemo odgovore na onlajn panelu Šta domaćim prehrambenim dobavljačima donosi EU direktiva o fer trgovini, koji je u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine – RAV održan 28.juna.

Učesnici na panelu bili su Raško Radovanović iz advokatske kancelarijeRadovanović Stojanović & Partners, Željko Oroš, komercijalista u Zemljoradničkoj zadruzi Krsturska paprika u Ruskom Krsturu, kao i Lazar Slankamenac, direktor kompanije Green House Food d.o.o. u Novom Sadu. Moderator panela bio je Borislav Despotović, novinar i urednik na RTV.

Snimak panela možete pogledati na ovom linku.

A zašto panel baš na ovu temu?

Sa ciljem da zaustavi nametnutu nepoštenu praksu i pomogne malim dobavljačima poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, Evropski parlament je usvojio Direktivu 2019/633, koja se primenjuje kada su dobavljač ili kupac, ili oboje, osnovani u EU, čime će i dobavljači i kupci iz zemalja koje nisu članice EU takođe biti zaštićene Direktivom.

Krajnji rok za njenu transpoziciju u nacionalna zakonodavstva država članica je bio 1. maj 2021. godine, a usvojene nacionalne mere postaju izvršne najkasnije od 1. novembra 2021.

NA KOGA SE DIREKTIVA ODNOSI?

Bilo da ste izvoznik ili uvoznih prehrambenih proizvoda, direktiva o fer trgovinskim praksama se primenjuje ako vam je poslovni partner iz EU i ako pripadate sledećim pragovima prometa:

- dobavljači sa godišnjim prometom manjim od 2 miliona evra zaštićeni su od kupaca sa godišnjim prometom iznad 2 miliona evra;

- dobavljači sa godišnjim prometom između 2 i 10 miliona evra zaštićeni su od kupaca sa godišnjim prometom iznad 10 miliona evra;

- dobavljači sa godišnjim prometom između 10 i 50 miliona evra zaštićeni su od kupaca sa godišnjim prometom iznad 50 miliona evra;

- dobavljači sa godišnjim prometom između 50 i 150 miliona evra zaštićeni su od kupaca sa godišnjim prometom većim od 150 miliona evra;

- dobavljači sa godišnjim prometom između 150 i 350 miliona evra zaštićeni su od kupaca sa godišnjim prometom većim od 350 miliona evra.

KOJE SU PRAKSE ZABRANJENE?

Nefer trgovinske prakse koje je su ovom Direktivom zabranjene bez obzira na okolnosti su:

1. Zakasnela plaćanja (kasnije od 30 dana po isteku ugovorenog perioda isporuke ili datuma na koji dospeva plaćanje za kvarljive proizvode, ili kasnije od 60 dana za nekvarljive proizvode);

2. Otkazivanje porudžbine u poslednjem trenutku (obaveštenje o otkazivanju kraćem od 30 dana uvek će se smatrati kratkim obaveštenjem u poslednjem trenutku);

3. Jednostranom promenom uslova ugovora o snabdevanju koji regulišu učestalost, način, mesto, vreme ili obim isporuke, standarde kvaliteta, uslove plaćanja ili cene;

4. Traženje od dobavljača plaćanja koja nisu povezana sa prodajom proizvoda;

5. Zahtevanje od dobavljača da plati propadanje ili gubitak proizvoda u prostorijama kupca ili nakon što je vlasništvo prebačeno na kupca kada nema nehata ili greške dobavljača;

6. Odbijanje sklapanja pismenog sporazuma;

7. Nezakonito sticanje ili korišćenje poslovne tajne dobavljača;

8. Pretnja/izvršavanje dela komercijalne odmazde; i

9. Zahtevanje naknade od dobavljača za troškove istrage reklamacija kupaca kada nema nepažnje ili greške dobavljača.

Nefer trgovinske prakse koje su ovom Direktivom zabranjene, osim ako se strane prethodno o njima ne dogovore jasno i nedvosmisleno:

1. Vraćanje neprodatih proizvoda dobavljaču bez plaćanja proizvoda i/ili njihovog odlaganja;

2. Naplaćivanje naknada kao uslova za skladištenje, izlaganje ili navođenje proizvoda dobavljača;

3. Zahtevanje od dobavljača da snosi sve ili deo troškova popusta na proizvode koje kupac prodaje u okviru promocije (osim ako kupac pre promocije ne navede period promocije i očekivanu količinu proizvoda, sa sniženom cenom, koja će se naručiti);

4. Zahtevanje od dobavljača da plati oglašavanje kupca;

5. Zahtevanje od dobavljača da plati marketing kupca;

6. Naplaćivanje od dobavljača za osoblje koje oprema prostorije koje se koriste za prodaju proizvoda.

Nadamo se da ste dobili bar deo odgovora, a ukoliko imate još pitanja u vezi sa ovom temom, slobodno nam se obratite, uputićemo vas na osobe, ili institucije, koje se bave ovom tematikom.