Globalne strane direktne investicije u 2020. padaju za 49%

 

Kriza izazvana virusom Kovid-19 će u 2020. imati za posledicu drastičan pad stranih direktnih investicija (SDI) na globalnom nivou, beležeći pad od čak 40% u odnosu na 2019, a budući tokovi zavisiće od trajanja zdravstvene krize i efikasnosti političkih intervencija za ublažavanje ekonomskih efekata pandemije, piše u izveštaju Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) o stranim investicijama, objavljenom 27. oktobra.

Prema analizama UNCTAD-a, najveći pad od 75% u odnosu na 2019. dogodio se u razvijenim zemljama, dok su ekonomije u razvoju relativno dobro prebrodile oluju u prvoj polovini godine. Priliv SDI u ekonomije u razvoju smanjio se za samo 16%, manje od očekivanog, i to uglavnom zbog investicija u Kinu.

Veliki pad u razvijenim zemljama pogoršan je negativnim prilivom investicija u Evropi, uglavnom u Holandiji i Švajcarskoj, a prilivi SDI u Severnu Ameriku opali su za 56% (68 milijardi dolara). U Aziji se priliv SDI smanjio za samo 12%, ali za 28% u Africi i 25% u Latinskoj Americi i na Karibima. Za prvih šest meseci ove godine, polovina globalnih SDI ostvarena je u azijskim zemljama u razvoju.

Vrednost najavljenih grinfild projekata - pokazatelja budućih trendova SDI - iznosila je 358 milijardi dolara u prvih osam meseci 2020. Ekonomije u razvoju zabeležile su mnogo veći pad (-49%) nego razvijene ekonomije (-17%), što odražava njihov ograničeni kapacitet za izdavanje paketa mera za ekonomsku podršku.

Očekuje se da će se tokovi SDI ka ekonomijama u razvoju stabilizovati, a istočna Azija pokazuje znake predstojećeg oporavka.

Dalji tokovi SDI zavisiće od trajanja zdravstvene krize i efikasnosti političkih intervencija za ublažavanje ekonomskih efekata pandemije. Prema UNCTAD-u, uprkos padu u 2020. godini, SDI ostaju najvažniji izvor spoljnih finansija za zemlje u razvoju.

SDI u Srbiji 2019.

U junskom, redovnom godišnjem izveštaju UNCTAD-a, navedeno je da se u 2019. povećao priliv u ekonomije u tranziciji, među kojima i u Srbiji.

„Srbija, zemlja sa drugim najvećim prilivom SDI među ekonomijama u tranziciji, imala je povećanje od 4% procenta u 2019. (4,3 milijarde dolara). Ovo povećanje uglavnom je rezultat rasta u vlasničkom kapitalu, dok je vrednost reinvestirane dobiti ostala praktično nepromenjena. Građevinarstvo (28%), transport (16%), trgovina (8 %) i IKT (5%) privukli su značajne projekte. Zemlja je takođe nastavila da privlači izvozno orijentisane projekte u automobilskom sektoru. Ostvareno je 5% priliva u proizvodima od gume i plastike i još 5% u proizvodnji vozila“, piše u izveštaju.