Život u Vojvodini

Vojvođani su poznati po tome što su usporeni, kada pričaju, šetaju, rade, a priča se čak i da sporije spavaju. Ali, ta usporenost nije odlika načina na koji se njeni ljudi odnose prema životu i načinu na koji prate užurbani ritam današnjeg života, već na realni i unutrašnji „pejzaš“ Vojvođana, njihovu naviku da zastanu i uživaju u lepotama svoje ravnice i plodovima svoga rada.

Sa jedne strane, tu su mirna ravnica ispresecana rekama i jedna planina koja čuva sećanje na ostrvo davno nestalog Panonskog mora, pitoreskna sela išarana ikonogafijom različitih nacija, u kojima se uživa u hrani i dugoj tradiciji vina, održavaju festivali vina, kobasice, slanine, bundeve, kupusa, torti, jaja, pasulja, šunke, kao i različitih festivala etno muzike.Vojvodina je mesto na kojem se još od rimskog vremena gaje dobra vina. Vina i voće na Fruškoj gori uspevaju više od 2.500 godina. Zahvaljujući kulturološkoj različitosti, i Vojvođanska kuhinja je danas veoma raznovrsna, a postoji i bogata ponuda restorana, koji mogu zadovoljiti i najzahtevnije ukuse.

Živeti u Vojvodini znači provoditi puno vremena u prirodi, na Fruškoj Gori - nacionalnom parku sa 16 manastira, 14 jezera, kao i u banjama, obilazeći kulturne i istorijske spomenike, arheološka nalazišta...

Sa druge strane, živeti ili boraviti u Vojvodini znači i ići u pozorišta, muzeje, galerije, pohoditi razne festivale, poput pozorišnog festivala Sterijino pozorje, filmskih festivala FEST i Cinema City, Festivala uličnih svirača, Internacionalnog muzičkog festivala NOMUS, Novosadskog jazz festivala, Subotičke gitarijade, EXIT-a...

Vojvodina je sve to, i još mnogo više.

Ravnica, puno vode, jedna planina, sinergija prirode i urbanog života, boja, nacija, znanja, iskustva, nauke, učenja, rada, i uživanja u životu.

Fotografije: Ivan Milinkov