Poslovno okruženje
Povećanje profita uz povoljan poreski sistem
Odabirom Vojvodine kao lokacije, investitori uživaju prednosti visoko konkurentnog i povoljnog poreskog sistema, važnog za povećanje profita kompanije.
Pored toga, povoljni uslovi za poslovanje i investiranje doprinose dokazanom uspehu u privlačenju stranih direktnih investicija.
Uopšteno, poreski režim Srbije je veoma povoljan za poslovanje.
Porez na dobit preduzeća je najniži u regionu, dok su PDV, porez na zarade i doprinosi za socijalno osiguranje među najkonkurentnijima u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
| PDV 20% | Porez na dobit preduzeća 15% | Porez na dohodak 10% |
|---|
Doprinosi za socijalno osiguranje
Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje iznose 14% za zaposlene i 10% za poslodavce.
Doprinosi za zdravstveno osiguranje iznose 5.15% kako za zaposlene, tako i za poslodavce.
Godišnje stope poreza na dohodak se kreću od 10% do 15%, uz dodatnih 20% poreza na druge prihode.
POREZ NA ZARADE
| Srbija | 10% |
| Rumunija | 10% |
| Češka R. | 15-23% |
| Slovenija | 16-45% |
| Poljska | 12-32% |
| Slovačka | 19-25% |
POREZ NA DOBIT PREDUZEĆA
| Srbija | 15% |
| Poljska | 19% |
| Rumunija | 16% |
| Češka R. | 19% |
| Slovenija | 19% |
| Slovačka | 15-25% |
STANDARDNA STOPA PDV-a
| Rumunija | 19% |
| Srbija | 20% |
| Slovačka | 20% |
| Češka | 21% |
| Slovenija | 22% |
| Poljska | 23% |
TRŽIŠTE RADA
Odličan odnos između kvaliteta rada, troškova i produktivnosti, jedna je od najvećih vrednosti Vojvodine. Ovo kažu i prisutni strani investitori koji već posluju ovde, ističući da taj odnos obezbeđuje dobru osnovu za uspešan biznis u Vojvodini.
Vojvodina ima 143 registrovane srednje škole, od kojih je 121 u državnom vlasništvu, dok su 22 privatne.
Nastava se odvija na srpskom, mađarskom, rusinskom, slovačkom, rumunskom i hrvatskom jeziku.
U Vojvodini je dobro razvijeno visoko obrazovanje. Postoje tri univerziteta (jedan državni – 14 fakulteta, dva privatna – devet fakulteta). U okviru državnog univerziteta nalazi se i međunarodno priznati Fakultet tehničkih nauka (28 profila na osnovnim akademskim, i 33 profila na master akademskim studijama).
Vojvodina ima 53.632 upisanih studenata u 2022/2023, od kojih 40.867 na Univerzitet u Novom Sadu. Od svih kandidata koji govore strane jezike, većina govori engleski i nemački, ali se kao strani jezici uče i ruski, francuski, španski i italijanski.
Prosečna plata u Vojvodini 2023.
| % | EUR | |
|---|---|---|
| NETO zarada (EUR)*** | 692,65 | |
| Porez na zarade | 10 | 7.77 |
| Doprinosi (zaposleni) | 19.9 | 191.4 |
| BRUTO zarada | 961.7 | |
| Doprinosi (poslodavac) | 15.15 | 145,7 |
| UKUPAN TROŠAK: | 1107.4 |
Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije
***Prosečna plata u Vojvodini 2023.
Mesečne zarade po zemljama
| Zemlje CEE | Minimalna bruto zarada (EUR) 2023. | Prosečna mesečna bruto zarada (EUR) 2023. |
|---|---|---|
| Srbija | 461 | 1.011 |
| Rumunija | 604 | 1.418 |
| Mađarska | 624 | 1.496 |
| Češka Republika | 729 | 1.806 |
| Slovačka | 700 | 1.430 |
| Hrvatska | 700 | 1.584 |
| Poljska | 811 | 1.575 |
| Slovenija | 1,203 | 2.221 |
Izvor: Eurostat
REGISTRACIJA PREDUZEĆA
Registracija svih tipova društava je u nadležnosti Agencije za privredne registre (APR).
Od 17. maja 2023. godine na snazi je odredba člana 9. stav 2. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, te od ovog datuma više nije dozvoljeno podneti papirnu prijavu za osnivanje privrednog društva kao što su Ortačko društvo, Komanditno društvo, Društvo sa ograničenom odgovornošću i Akcionarsko društvo, već se prijava može podneti isključivo u elektronskoj formi, putem posebne korisničke aplikacije.
Od ovog pravila izuzete su ostale pravne forme kao što su zadruge i zadružni savezi, javna preduzeća, ogranci i predstavništva stranih privrednih društava, koji i dalje mogu da se osnivaju na dosadašnji način (u papiru).
Za postupak registracije je u proseku potrebno pet do 10 dana.
Za registraciju osnivanja privrednog subjekta (privrednog društva) potrebno je priložiti:
- jedinstvenu registracionu prijavu (JRPPS)
- propisanu dokumentaciju (u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji) i
- dokaz o uplati naknade za osnivanje propisane Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre.
Postupak osnivanja privrednih subjekata (privrednih društava) se sprovodi preko jednošalterskog sistema registracije koji omogućava da privredni subjekti koji se registruju u APR-u, sa odlukom o osnivanju, istovremeno dobiju:
- registarski/matični broj koji dodeljuje Republički zavod za statistiku,
- poreski identifikacioni broj (PIB) koji dodeljuje Poreska uprava – Centrala,
- prijavu za PDV,
- obrazac M-A tj. POTVRDU O PODNETOJ PRIJAVI na obavezno socijalno osiguranje osnivača koji je istovremeno registrovan i kao zastupnik privrednog društva.
Sve ostale informacije i instrukcije u vezi sa osnivanjem privrednih društava možete pronaći na sajtu Agencije za privredne registre Republike Srbije (APR).
OPERATIVNI TROŠKOVI
Grinfild i Braunfild lokacije
Grinfild projekat
Troškovi izgradnje* (EUR/m²):
- 500 Logistički prostori (prosečan trošak)
- 600 – 800 Industrijski objekti (prosečan trošak)
- 1.000 – 1.200 Poslovni prostori (prosečan trošak)
- 5-10 Prosečna cena zemljišta*
*Cena zemljišta u Novom Sadu je iznad proseka.
Braunfild projekat
Postojeće poslovne opcije:
- Zakup industrijskog prostora (prosečan trošak):
- Stari objekti: 3 – 5 EUR/m²
- Novi objekti: 5 – 10 EUR/m²
- Opcija izgradnje za zakup
- Opcija zakupa sa mogućnošću kupovine
SPORAZUMI O SLOBODNOJ TRGOVINI
Srbija je sa mnogim zemljama potpisala sporazime o slobodnoj trgovini, što „Made in Serbia“ proizvodima omogućava bescarinski pristup tržištu od preko milijardu potrošača.
Evropska unija (EU) (sa 505 miliona stanovnika)
Sporazum omogućava carinsku slobodu za izvoz svih proizvoda sa srpskom oznakom porekla, osim vina i telećeg mesa i ukida carinske dažbine i kvantitativna ograničenja na uvoz srpskih tekstilnih proizvoda, garantujući očuvanje istih politika i u budućnosti. U poljoprivredi, sporazum obuhvata oslobađanje ili smanjenje carinskih dažbina, u zavisnosti od priloga ili protokola Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u kojem je proizvod naveden.
Međunarodni sporazum o slobodnoj trgovini – EVROPSKA ZAJEDNICA
Turska (sa 72 miliona stanovnika)
Izvoz industrijskih i određenih poljoprivrednih proizvoda u Tursku je oslobođen carina. To uključuje 5.000 tona govedine godišnje i definisane kvote za sirovo i rafinisano suncokretovo ulje, suncokretove semenke i specifične vrste testa. Kvota za izvoz određenog zamrznutog povrća i suvih šljiva je udvojena.
CEFTA (sa 30 miliona stanovnika)
Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i UNMIK u ime Kosova imaju sporazum o slobodnoj trgovini. Obezbeđuje se slobodna trgovina i kumulacija porekla. Da bi se proizvodi smatrali srpskog porekla, moraju proći dovoljnu obradu u Srbiji.
EFTA (sa 13 miliona stanovnika)
Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Švajcarskom, Norveškom, Islandom i Lihtenštajnom. Ovaj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carinskih dažbina, osim za ribu i morske plodove. Međusobni ustupci regulišu trgovinu poljoprivrednim proizvodima.
Kina (1, 4 MILIONA STANOVNIKA)
Japan (125 MILIONA STANOVNIKA) - PREFERENCIJALNI STATUS
Program GSP-a između Japana i Srbije pruža srpskim izvoznicima smanjene carine ili bescarinski pristup japanskom tržištu za određene proizvode, kao što su tekstil, odeća, voće i smrznuta hrana. Ovaj povlašćeni tretman podržava srpske industrije, poput tekstilne i prehrambene industrije, šireći njihovu tržišnu prisutnost u Japanu. Sporazum unapređuje ekonomsku saradnju i jača bilateralne trgovinske odnose između dve zemlje.
Rusija (sa 144,2 miliona stanovnika):
Srbija i Ruska Federacija imaju sporazum o slobodnoj trgovini koji omogućava preferencijalni režim trgovine između ove dve zemlje. Većinom proizvoda između Srbije i Rusije može se trgovati bez carinskih dažbina, ali su određeni proizvodi izuzeti iz režima slobodne trgovine, uključujući šećer, alkohol, cigare, određene vrste mesa, mlečne proizvode, poljoprivredne proizvode i određene industrijske proizvode.
Međunarodni sporazum o slobodnoj trgovini – RUSKA FEDERACIJA
Kazahstan (sa 19,62 miliona stanovnika)
Srbija i Kazahstan imaju sporazum o slobodnoj trgovini koji omogućava preferencijalni režim trgovine između ove dve zemlje. Izuzeti proizvodi iz režima slobodne trgovine uključuju meso, sir, beli šećer, cigare, pneumatike, pamučne tkanine, itd. Ovi proizvodi su takođe izuzeti pri uvozu u Srbiju iz Kazahstana.
Belorusija (sa 9,228 miliona stanovnika)
Srbija i Belorusija imaju sporazum o slobodnoj trgovini koji omogućava slobodan izvoz i uvoz većine proizvoda između ove dve zemlje bez carinskih dažbina. Međutim, postoje određeni izuzeci koji se odnose na proizvode kao što su šećer, alkohol, cigare, upotrebljena vozila i gume.
SAD (sa 317 miliona stanovnika) - Preferencijalni sporazum
Spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Američkim Državama velikim delom se odvija na osnovu Opšteg sistema preferencijala (OSP). Dogovoren je slobodan ulaz za više od 4.650 proizvoda, uključujući većinu proizvedenih i polufabrikovanih dobara, te odabranih poljoprivrednih i osnovnih industrijskih proizvoda. Isključeni proizvodi uglavnom spadaju u kategorije tekstila, kožne galanterije i obuće. Lista proizvoda se analizira i menja dva puta godišnje uz učešće američkih proizvođača.
AUSTRALIJA (27 miliona stanovnika) - Preferencijalni sporazum
U okviru Opšteg sistema preferencija (GSP), Australija omogućava Srbiji povlašćene carinske stope na niz proizvoda, poput voća, povrća, vina i industrijskih komponenti, čime se olakšava pristup srpskih proizvoda australijskom tržištu. Ovaj aranžman ima za cilj da podstakne srpski izvoz, posebno u sektorima kao što su poljoprivreda, prehrambena industrija, i mašinska proizvodnja, tako što srpske proizvode čini konkurentnijim. Time se jačaju trgovinski odnosi i ekonomske veze između Australije i Srbije.
EGIPAT (111 miliona stanovnika) - Preferencijalni sporazum
Uklanjanjem carina na većinu proizvoda, sporazum će dovesti do povećanja obima trgovine i konkurentnosti srpskih proizvoda na velikom egipatskom tržištu, koje broji preko 100 miliona potrošača. Sporazum o slobodnoj trgovini predviđa da će 87,5% poljoprivrednih i 30,5% industrijskih proizvoda biti potpuno liberalizovano.
SLOBODNE ZONE
SLOBODNE ZONE U VOJVODINI
Slobodne zone u Vojvodini nude povoljne uslove za poslovanje, posebno za kompanije koje se bave proizvodnjom, skladištenjem i preradom roba namenjenih izvozu.
Ove zone omogućavaju oslobađanje od carina i poreza na dodatu vrednost (PDV) za uvoz sirovina, poluproizvoda i opreme potrebnih za proizvodnju namenjenu izvozu.
Prednosti poslovanja u režimu slobodne zone:
- Fiskalne olakšice
- Carinske olakšice
- Finansijske olakšice
- Olakšice lokalne samouprave
- Efikasna administracija slobodnih zona (Jednošalterski sistem)
Slobodne zone u Vojvodini:
- Slobodna zona Novi Sad
- Slobodna zona Subotica
- Slobodna zona Apatin
- Slobodna zona Zrenjanin
- Kikinda (Slobodna zona Subotica)
- Ruma (Slobodna zona Šabac)
- Senta (Slobodna zona Subotica)
- Inđija (Slobodna zona Šabac)
- Nova Pazova (Slobodna zona Beograd)
- Pančevo (Slobodna zona Beograd)
