„Direktiva predviđa da se samo količine otpada koje uđu u reciklažna postrojenja računaju u ostvaranje ciljeva za reciklažu, a ne kako je to bilo do sada, bruto količine sakupljenog otpada koje sadrže i druge materijale i nečistoće koje se moraju izdvojiti pre samog tretmana. To znači da će biti teže dostići ciljeve koje države EU propisuju za reciklažu, odnosno da će biti potrebno reciklirati više ambalažnog otpada nego do sada“, kaže za Ambipak magazin Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje ambalažnim otpadom.
Direktiva Evropske Unije 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu poslednji put izmenjena je u maju 2018. godine sa ciljem povećanja stope reciklaže, očuvanja životne sredine, zaštite zdravlja ljudi, sprečavanje proizvodnje ambalažnog otpada, kao i efikasnog korišćenja prirodnih resursa. Pravila EU obuhvataju sve vrste ambalaže i ambalažnog otpada koji se stavlja na tržište EU sa namerom da se Evropa izbori sa sve većim količinama ambalažnog otpada koji izaziva velike ekološke probleme.
Kako bi se osiguralo da se sva ambalaža na tržištu Evropske unije može reciklirati na ekonomski isplativ način do 2030. godine, Evropska komisija je 30. novembra 2022. godine predložila reviziju Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Između ostalog, navedeno je da treba ograničiti prekomerna i nepotrebna pakovanja, utvrditi kriterijume za dizajn, utvrditi minimalnu stopu recikliranog sadržaja u plastičnoj ambalaži, uspostaviti obavezni sistem vraćanja depozita za plastične boce i aluminijumske limenke, kao i usklađeno obeležavanje kanti za otpatke kako bi potrošačima bilo olakšano pravilno odlaganje ambalažnog otpada.
Prema pisanju sajta Pekedžing insajt (Packaging Insights), Evropska komisija smanjila je procenat reciklaže plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu sa 50% na 30% do 2025. godine, određena plastična ambalaža (kesice čaja, kapsule za kafu, lepljive etikete za voće i povrće) moraće da se kompostira, dok će svih 27 država članica EU morati da smanji ambalažni otpad po glavi stanovnika za 5% do kraja 2030. i za 15% do kraja 2040. godine u odnosu na nivo iz 2018. godine.
– Primena ambicioznog paketa mera predviđenih Direktivom o ambalaži i ambalažnom otpadu neće biti lako sprovodljiva pogotovo u državama članicama srednje i istočne Evrope. Povećaće tražnju za ekološkim alternativama, a postoje i rizici da manje i lokalne kompanije dođu u situaciju da ne mogu da obezbede reciklirane sirovine ili zamensku ambalažu – smatra Cvejanov i dodaje da za kompanije u Srbiji, izvoznike u EU, ove mere znače da će morati da se prilagode kako bi uopšte mogle da plasiraju svoje proizvode na tržište EU.
Izvor: Ambipak magazin
